Mnogi roditelji čine sve što mogu da nauče decu veštinama koje će im koristiti kada odrastu, ali izgleda da većina njih predviđa od kolike je važnosti da se kod dece podigne svest o okruženju i da nauče kako da vole i štite svet koji ih okružuju. Postavlja se pitanje kako ih najbolje tome naučiti, a jedan od odgovora bi mogao biti da deca krenu da uče o sitnim stvarima ( ne bacati smeće, upozoravati druge ako čine loše akcije prema prirodi…), koje će vremenom prerasti u životnu naviku. Postoje razni načini kako da deca brinu o svom okruženju.

Važno je da deca od malih nogu budu svesni svog okruženja i da znaju kako da čuvaju lepotu prirode. Zato nastavnici bi trebalo da organizuju neku igru u parku, šetnju kroz šumu, planinarenje, kampovanje – sigurno bar jedna od ovih opcija će biti zanimljiva školarcima. Na taj način, učenicima će boravak napolju uvek povezivati sa lepim iskustvima i uče da poštuju i usvoje znanje za očuvanje sredine.

Kod dece mlađeg uzrasta treba ukazati još u ranom uzrastu (predškolska ustanova) na formiranje ekološke svesti. Važno je da se sa razvijanjem ekološke svesti polazi od najranijeg uzrasta, i neophodno je da se u okviru predškolskog programa ugradi ekološki program. Na internetu se mogu naći edukativni saržaji, pa čak i filmove, na temu ekologije. Internet je pun ideja gde mogu deca da uče i vide kako sami da projektuju i naprave nešto od recikliranog materijala. Korisno je učiti decu svim veštinama još u ranom uzrastu, jer je velika verovatnoća da će im ekološki način razmišljanja ostati u svesti i kada porastu.

Ovaj projekat je sufinancirala Opština Kovačica.

Svaki otpad ima svoj način kojim uzima parčence po parčence za sad našeg zdravog sveta. Kabaste stvari ili otpadi koji se polako raspadaju, jednostavno fizički zauzimaju prostor živom svetu. Deponije rastu i u širini i u visini, pa čai u dubini. U današnje vreme, u vreme digitalizacije, dovoljno je uzeti telefon u ruke ili računar i pretražiti gde treba sav otpad smestiti, da to mesto mora obezbediti njegovo brzo i bezopasno raspadanje, a pri tome da ne ugrožava životnu sredinu.

Da bi se promenio odnos prema zaštiti životne sredine, ljudi treba da shvate da svaka greška koju urade utiču na promenu “zdravlje” naše planete Zemlje. Zato potrebno je menjati odluke i životne navike koje su nas u ovakvu situaciju dovele, a navike se lakše menjaju kada imate podršku.

Veoma je važno da kroz razne slike, video snimke, pa čak i vizuelno, narod mogu videti da ako ne čuvamo našu prirodu, posledice mogu biti katastrofalne po samu okolinu pa i po čoveka, a takve akcije treba sprečiti na vreme, da bi nam životna sredina bila čista. Deca od najranijeg doba mogu da nauče da brinu o svojoj prirodi, ali i da je poštuju. Jer ono što im roditelji mogu ukazati je da životnu sredinu treba čuvati i zaštiti od zagađenja.

Kroz razna predavanja o recikliranju materijala, treba naučiti neke simbole koje mogu potražiti na pakovanjima tokom kupovine proizvoda:

1. Ambalaža ili kutija koja je označena simbolom belih strelica u crnom ili zelenom krugu, sadrži proizvod koji je bar jednim delom napravljen od recikliranih materijala;

2. Proizvod koji je označen znakom za reciklažu na beloj pozadini je moguće i poželjno reciklirati.

Planeta Zemlja se sastoji od biljnog i životinjskog sveta, a na njoj žive LJUDI. Svi zajedno smo deo planetarnog ekosistema, a pod pojmom “zajedno” podrazumeva se da zato imamo moć da uništimo planetu.

Ovaj projekat je sufinanciran od strane Opštine Kovačica.

Uloga raznih igara u procesu sticanja znanja o ekologiji je velika. Na primer u školi mogu se organizovati radne akcije u kojima se saznaje da plasttični otpad treba baciti u poseban kontejner, a ne van kontejnera i time uništavamo prirodu koja nas okružuje. Tokom raznovrsnih aktivnosti iz oblasti ekologije, deca mogu da nauče da se papir proizvodi od celuloze koja se dobija od drveta. A pri tome nestaju velike šume i dolazi do zagađivanja reka.

Kroz razne igre vezano za ekologiju, mogu naučiti da prirodna sredina je jedan od omiljenih prostora u kome deca, a i odrasli,vole da provode vreme, jer im takva sredina pruža raznovrsne mogućnosti za igru i učenje. Tako mogu se razvijati ljubav prema biljkama i prirodi, sticanje ekoloških navika, negovanje estetskih vrednosti.

Učenici, na primer, u osnovnim školama mogu organizovati neku akciju skupljanja čepova od plastičnih flaša. Zajedno sa nastavnikom geografije mogu kreirati zastave država čiji stanovnici kao nacionalne manjine, poput Slovaka, Mađara i Rumuna, žive u multinacionalnoj opštini Kovačica.

U okviru božičnih i novogodišnjih praznika, roditelji zajedno sa decom mogu napraviti ukrase od recikliranog materijala. Ipak, ukrasi za jelku mogu biti unikatni, a u isto vreme i ekološki prihvatljivi, izrađeni od prirodnih i recikliranih materijala.

Ono što vam je potreno kako biste izradili ukrase od prirodnih i recikliranih materijala su dobra volja, malo mašte i malo više slobodnog vremena.

Projekat je sufinasiran od strane Opštine Kovačica.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, da povećanjem broja stanovnika, povećava se i prihodi vode, a time dovodi i do ogromne količine plastike, koja se kasnije i baca.

Gotovo polovina ukupnog plastičnog otpada nastaje u zemljama OECD, što su skoro sve zapadnoevropske zemlje, SAD, Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja i Čile. Prema izveštaju, u SAD godišnje nastane 221 kilogram plastičnog otpada po osobi, u evropskim članicama OECD 114 kilograma a u Japanu i Južnoj Koreji u proseku 69 kilograma. 

U današnje vreme je u kući teško naći proizvod koji u sebi nema delove od plastike. Čak desetina predmeta koji čovek koristi, delimično ili u celini napravljeno od plastike. Ipak, najviše se upotrebljava u industriji pakovanja, građevinarstvu, industriji vozila, nameštaja.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji se godišnje generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada, od čega je 185 000 tona ambalažni otpad. Zvanični podaci pokažu da se reciklira tek 9 posto, a ostatak završi na deponijama ili – u prirodi. Kao jedan od koraka u usklađivanju sa regulativama Evropske unije od 1. januara 2020. godine kod nas je na snazi Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese.

U 94 zemalja sveta, uključujući i Evropsku uniju, od ove godine je uvedena potpuna zabrana proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, čak i onih sa oksoaditivima u sebi. Susedne zemlje, poput Albanija, Hrvatska i Rumunija, su to učinili. Svako od nas može, ako žele, mogu doprineti smanjenju upotrebi plastike u svakodnevnom životu. Za početak je dovoljno da ne uzmemo plastičnih kesa u kupovini, već da ponesemo ceger. Možemo da odbijemo plastičnu slamku dok ispijamo koktel, da kafu skuvamo kod kuće i ponesemo sopstvene šolje, da salatu spakujemo u staklenu posudu… sve možemo samo ako hoćemo.

Ovaj projekat je sufinansirala Opština Kovačica.

Ekološko obazovanje je proces učenja čoveka o tome kako funkcioniše priroda koja ga okružuje i način na koje on može da joj se prilagodi i da je koristi tako da živi održivo.

Škola, kao jedan od najvažnijih institucija društva, prvi je korak u razvoju učeničkih sposobnosti. Zbog toga ona mora da analizira sve modifikacije koje se dešavaju na društvenom planu. Škola je jedna od institucija koja obrazuje i vaspitava generacije koje će u budućnosti imati svoje značajne socijalne pozicije i koji treba da odgovore na probleme sa kojima će se suočavati. U današnje vreme, mnoge deca, pa čak i mladih, nemaju dovoljno baze podataka iz oblasti zaštite biodiverziteta.

Kako bi se rešili ekološki problemi i prevazišli ekološku krizu, već doduše se u mnogim obrazovnim sistemima, kao jedan od važnih ciljeva, ističe razvoj ekološke svesti kod dece, pa čak i kod mladih. Ekološko obrazovanje je praktično, interaktivno učenje koje podstiče maštu i otključava kreativnost. Zato trebalo bi da se ovi sadržaji realizuju, onda i deca su više entuzijastični i angažovani. Odlazak na časove napolju ili unošenje prirode u zatvoreni prostor pruža odličnu pozadinu ili kontekst za interdisciplinarno učenje. Odlazak u prirodu omogućava im da uče i igraju se napolju, tako podstiču poštovanje prema prirodi.

Ekološki rad pomaže u rešavanju zdrastvenih problema. Ako provede dan u prirodi, stres se smanjuje zbog povećanog vremena provedenog u prirodi. Ekološko učenje pomaže deci da shvate kako njihove odluke i akcije utiču na životnu sredinu, izgrađuje znanja i veštine neophodne za rešavanje složenih ekoloških problema, kao i načine na koje možemo da preduzmemo akcije kako bismo našu životnu sredinu održali zdravi i održivim za budućnost.

Projekat je sufinanciran od strane Opštine Kovačica.