Uloga raznih igara u procesu sticanja znanja o ekologiji je velika. Na primer u školi mogu se organizovati radne akcije u kojima se saznaje da plasttični otpad treba baciti u poseban kontejner, a ne van kontejnera i time uništavamo prirodu koja nas okružuje. Tokom raznovrsnih aktivnosti iz oblasti ekologije, deca mogu da nauče da se papir proizvodi od celuloze koja se dobija od drveta. A pri tome nestaju velike šume i dolazi do zagađivanja reka.

Kroz razne igre vezano za ekologiju, mogu naučiti da prirodna sredina je jedan od omiljenih prostora u kome deca, a i odrasli,vole da provode vreme, jer im takva sredina pruža raznovrsne mogućnosti za igru i učenje. Tako mogu se razvijati ljubav prema biljkama i prirodi, sticanje ekoloških navika, negovanje estetskih vrednosti.

Učenici, na primer, u osnovnim školama mogu organizovati neku akciju skupljanja čepova od plastičnih flaša. Zajedno sa nastavnikom geografije mogu kreirati zastave država čiji stanovnici kao nacionalne manjine, poput Slovaka, Mađara i Rumuna, žive u multinacionalnoj opštini Kovačica.

U okviru božičnih i novogodišnjih praznika, roditelji zajedno sa decom mogu napraviti ukrase od recikliranog materijala. Ipak, ukrasi za jelku mogu biti unikatni, a u isto vreme i ekološki prihvatljivi, izrađeni od prirodnih i recikliranih materijala.

Ono što vam je potreno kako biste izradili ukrase od prirodnih i recikliranih materijala su dobra volja, malo mašte i malo više slobodnog vremena.

Projekat je sufinasiran od strane Opštine Kovačica.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, da povećanjem broja stanovnika, povećava se i prihodi vode, a time dovodi i do ogromne količine plastike, koja se kasnije i baca.

Gotovo polovina ukupnog plastičnog otpada nastaje u zemljama OECD, što su skoro sve zapadnoevropske zemlje, SAD, Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja i Čile. Prema izveštaju, u SAD godišnje nastane 221 kilogram plastičnog otpada po osobi, u evropskim članicama OECD 114 kilograma a u Japanu i Južnoj Koreji u proseku 69 kilograma. 

U današnje vreme je u kući teško naći proizvod koji u sebi nema delove od plastike. Čak desetina predmeta koji čovek koristi, delimično ili u celini napravljeno od plastike. Ipak, najviše se upotrebljava u industriji pakovanja, građevinarstvu, industriji vozila, nameštaja.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji se godišnje generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada, od čega je 185 000 tona ambalažni otpad. Zvanični podaci pokažu da se reciklira tek 9 posto, a ostatak završi na deponijama ili – u prirodi. Kao jedan od koraka u usklađivanju sa regulativama Evropske unije od 1. januara 2020. godine kod nas je na snazi Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese.

U 94 zemalja sveta, uključujući i Evropsku uniju, od ove godine je uvedena potpuna zabrana proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, čak i onih sa oksoaditivima u sebi. Susedne zemlje, poput Albanija, Hrvatska i Rumunija, su to učinili. Svako od nas može, ako žele, mogu doprineti smanjenju upotrebi plastike u svakodnevnom životu. Za početak je dovoljno da ne uzmemo plastičnih kesa u kupovini, već da ponesemo ceger. Možemo da odbijemo plastičnu slamku dok ispijamo koktel, da kafu skuvamo kod kuće i ponesemo sopstvene šolje, da salatu spakujemo u staklenu posudu… sve možemo samo ako hoćemo.

Ovaj projekat je sufinansirala Opština Kovačica.

Ekološko obazovanje je proces učenja čoveka o tome kako funkcioniše priroda koja ga okružuje i način na koje on može da joj se prilagodi i da je koristi tako da živi održivo.

Škola, kao jedan od najvažnijih institucija društva, prvi je korak u razvoju učeničkih sposobnosti. Zbog toga ona mora da analizira sve modifikacije koje se dešavaju na društvenom planu. Škola je jedna od institucija koja obrazuje i vaspitava generacije koje će u budućnosti imati svoje značajne socijalne pozicije i koji treba da odgovore na probleme sa kojima će se suočavati. U današnje vreme, mnoge deca, pa čak i mladih, nemaju dovoljno baze podataka iz oblasti zaštite biodiverziteta.

Kako bi se rešili ekološki problemi i prevazišli ekološku krizu, već doduše se u mnogim obrazovnim sistemima, kao jedan od važnih ciljeva, ističe razvoj ekološke svesti kod dece, pa čak i kod mladih. Ekološko obrazovanje je praktično, interaktivno učenje koje podstiče maštu i otključava kreativnost. Zato trebalo bi da se ovi sadržaji realizuju, onda i deca su više entuzijastični i angažovani. Odlazak na časove napolju ili unošenje prirode u zatvoreni prostor pruža odličnu pozadinu ili kontekst za interdisciplinarno učenje. Odlazak u prirodu omogućava im da uče i igraju se napolju, tako podstiču poštovanje prema prirodi.

Ekološki rad pomaže u rešavanju zdrastvenih problema. Ako provede dan u prirodi, stres se smanjuje zbog povećanog vremena provedenog u prirodi. Ekološko učenje pomaže deci da shvate kako njihove odluke i akcije utiču na životnu sredinu, izgrađuje znanja i veštine neophodne za rešavanje složenih ekoloških problema, kao i načine na koje možemo da preduzmemo akcije kako bismo našu životnu sredinu održali zdravi i održivim za budućnost.

Projekat je sufinanciran od strane Opštine Kovačica.