Stogodišnje stvaralaštvo na slovačkom i rumunskom jeziku u Kovačici – Dom kulture 3. Oktobar.

3. Oktobar je dan kada je Kovačica bila oslobođena u II. Svetskom ratu.

Tada se nizom manifestacija obeležava oslobođenje ovog mesta pa je i ustanova kulture dobila naziv po tom značajnom datumu. Dom kulture je građen u periodu od 1956.g. Do 1958.g. 19. Februara je dobijena upotrebna dozvola od strane lokalne samouprave a već početkom marta iste godine je izveden prvi program. Kulturno umetničko društvo je osnovano 5 godina kasnije.

Potreba za ovim kulturnim zdanjem se javila jer je, između ostalog, prva pozorišna trupa osnovana daleke 1914.g. a prvu predstavu su izveli 22. Februara iste godine kada je i osnovana trupa. Igrane su predstave raznih autora na Slovačkom jeziku ali i Srpskih i inostranih autora koje su bile prevođene na Slovački. Uprkos pauzama u toku ratova i trenutne pandemije, Kovačičani nisu zaboravili svoju kulturu i svojski se trude da privuku publiku raznim adekvatnim programima.

Aktivisti ove ustanove kulture su bili naj aktivniji za vreme SFRJ. Gostovali su u regionu kao i nekoliko puta u Slovačkoj. Trenutno su aktivne razne sekcije: Folklorna, pevačka, pozorišna kao i orkestar. Trude se da održe kontinuitet uprkos pandemiji. U planu je nekoliko pozorišnih predstava.

Projekat: Stogodišnje stvaralaštvo na slovačkom i rumunskom jeziku u Kovačici Projekat je podržao i sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Vojvodine

Stogodišnje stvaralaštvo na slovačkom i rumunskom jeziku u Kovačici – Akitvnosti DK Kovačica

Naj poznatija pozorišna manifestacija ove ustanove su Maškovi dani posvećeni glumcu koji je preminuo devedesetih godina. Ovo je 1 od 3 projekta koje finansira kancelarija za Slovake u dijaspori.

Bitni događaji su i festival dečije zabavne Slovačke muzike leti pesma leti i manifestacija raspevani dragulji. Maškovi dani se održavaju tokom maja meseca a muzički festivali u drugoj polovini godine. Maškovi dani nisu takmičarskog karaktera već se održavaju u pomen Tomaša Maška Hrješika. Kovačička publika nije zahtevna i uglavnom voli komedije. Postoje i pozorišni sadržaji za decu koje izvode uglavnom gosti iz većih gradova. Ovaj dom kulture vodi direktor Jan Tomaš koji potiče iz muzičke porodice pa je samim tim u kulturne aktivnosti uključen i njegov otac i brat. Učestvuju u kreiranju muzičkih aktivnosti. Po uzoru na koncert koji se održava na svetski dan muzike u Bratislavi, čelnici Kovačičkog doma kulture su došli na ideju da da nešto tako organizuju na trgu u Kovačici što je naišlo na odobravanje meštana. U okviru tog programa su zastupljena deca koja sviraju razne muzičke instrumente kao i vokalni solisti. Dalji planovi i aktivnosti doma kulture zavise od epidemiološke situacije ali ono što je želja direktora je da se ljudi aktiviraju i druže kroz razne programe i manifestacije.

Projekat: Stogodišnje stvaralaštvo na slovačkom i rumunskom jeziku u Kovačici Projekat je podržao i sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Vojvodine

Katarina Ekovoju Ramjanc – Rad pozorišta i doma kulture Dojna u Uzdinu

1973. Godine, amateri osnivaju pozorišnu trupu u Uzdinu na čelu sa Todor Krecu Tošom po kome i danas pozorišna trupa u Uzdinu nosi naziv.

Trupa radi pri domu kulture Dojna. Do sada su odigrali preko 60 predstava a nastupali su kako u zemlji tako i u inostranstvu. U početku, ova trupa je imala desetak članova, ali se kasnije broj zainteresovanih za ovu vrstu umetnosti povećavao.

Od samih početaka beleže uspehe i brojne pohvale i priznanja uprkos lošijim uslovima nego što su danas. To su bili entuzijasti koji su se svojski trudili da očuvaju kulturnu baštinu ovog mesta. Neki od njih su i sada aktivni i pomažu sadašnjim glumcima u režiranju.

Aktivisti ove trupe se trude da održe kontinuitet igranja predstava. Sarađuju sa nekolicinom poznatih glumaca kao što je Miroslav Žužić Žule, stalni član ateljea 212. Učestvovali su na pozorišnim danima Rumuna iz Vojvodine kao i na raznim pozorišnim smotrama u zemlji i inostranstvu ali s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju trenutno nema toliko aktivnosti.

Projekat: Stogodišnje stvaralaštvo na slovačkom i rumunskom jeziku u Kovačici Projekat je podržao i sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Vojvodine

Katarina Ekovoju Ramjanc – Pozorišna trupa i aktivnosti doma kulture Dojna iz Uzdina.

Glumci ove trupe su izuzetno ponosni na predstavu koju su radili ove godine. Reč je o predstavi Dušana Kovačevića “Srećna tragedija” koju su izveli pred prepunom salom Uzdinskog doma kulture.

U najavi je nastavak realizacije predstave u saradnji sa Miroslavom Žužićem, glumcem iz ateljea 212 i režiserom Ivanom Rakidžićem.

Zbog epidemiološke situacije ovaj projekat je prekinut, ali se nadaju da će predstava biti izvedena sledeće godine u aprilu ili maju. U okviru ovog doma kulture, aktivna je folklorna sekcija koja je ove godine učestvovala na festivalu Rumunskih igara u Kuštilju, nakon čega su za svoje meštane izveli program koji su prikazali na tom festivalu. 23. Decembra u centru Uzdina, biće održan program u okviru kojeg će nastupiti hor koji će izvesti tradicionalne koledarske pesme. Gosti će biti posluženi čajem, kuvanim vinom i kuvanom rakijom i kobasicama. 13. Novembra je održano gala veče festivala mladost peva.

Ovaj festival je prethodnih godina trajao 2 dana, ali zbog trenutne situacije su se organizatori odlučili na jedan festivalski dan.

Projekat: Stogodišnje stvaralaštvo na slovačkom i rumunskom jeziku u Kovačici Projekat je podržao i sufinansirao Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Vojvodine

Kako razviti ekološku svest kod učenika osnovnih i srednjih škola

Mnogi roditelji čine sve što mogu da nauče decu veštinama koje će im koristiti kada odrastu, ali izgleda da većina njih predviđa od kolike je važnosti da se kod dece podigne svest o okruženju i da nauče kako da vole i štite svet koji ih okružuju. Postavlja se pitanje kako ih najbolje tome naučiti, a jedan od odgovora bi mogao biti da deca krenu da uče o sitnim stvarima ( ne bacati smeće, upozoravati druge ako čine loše akcije prema prirodi…), koje će vremenom prerasti u životnu naviku. Postoje razni načini kako da deca brinu o svom okruženju.

pošumljavanje

Važno je da deca od malih nogu budu svesni svog okruženja i da znaju kako da čuvaju lepotu prirode. Zato nastavnici bi trebalo da organizuju neku igru u parku, šetnju kroz šumu, planinarenje, kampovanje – sigurno bar jedna od ovih opcija će biti zanimljiva školarcima. Na taj način, učenicima će boravak napolju uvek povezivati sa lepim iskustvima i uče da poštuju i usvoje znanje za očuvanje sredine.

radna akcija

Kod dece mlađeg uzrasta treba ukazati još u ranom uzrastu (predškolska ustanova) na formiranje ekološke svesti. Važno je da se sa razvijanjem ekološke svesti polazi od najranijeg uzrasta, i neophodno je da se u okviru predškolskog programa ugradi ekološki program. Na internetu se mogu naći edukativni saržaji, pa čak i filmove, na temu ekologije. Internet je pun ideja gde mogu deca da uče i vide kako sami da projektuju i naprave nešto od recikliranog materijala. Korisno je učiti decu svim veštinama još u ranom uzrastu, jer je velika verovatnoća da će im ekološki način razmišljanja ostati u svesti i kada porastu.

Ovaj projekat je sufinancirala Opština Kovačica.

Kako da čuvamo životnu sredinu?

Svaki otpad ima svoj način kojim uzima parčence po parčence za sad našeg zdravog sveta. Kabaste stvari ili otpadi koji se polako raspadaju, jednostavno fizički zauzimaju prostor živom svetu. Deponije rastu i u širini i u visini, pa čai u dubini. U današnje vreme, u vreme digitalizacije, dovoljno je uzeti telefon u ruke ili računar i pretražiti gde treba sav otpad smestiti, da to mesto mora obezbediti njegovo brzo i bezopasno raspadanje, a pri tome da ne ugrožava životnu sredinu.

Da bi se promenio odnos prema zaštiti životne sredine, ljudi treba da shvate da svaka greška koju urade utiču na promenu “zdravlje” naše planete Zemlje. Zato potrebno je menjati odluke i životne navike koje su nas u ovakvu situaciju dovele, a navike se lakše menjaju kada imate podršku.

Veoma je važno da kroz razne slike, video snimke, pa čak i vizuelno, narod mogu videti da ako ne čuvamo našu prirodu, posledice mogu biti katastrofalne po samu okolinu pa i po čoveka, a takve akcije treba sprečiti na vreme, da bi nam životna sredina bila čista. Deca od najranijeg doba mogu da nauče da brinu o svojoj prirodi, ali i da je poštuju. Jer ono što im roditelji mogu ukazati je da životnu sredinu treba čuvati i zaštiti od zagađenja.

Kroz razna predavanja o recikliranju materijala, treba naučiti neke simbole koje mogu potražiti na pakovanjima tokom kupovine proizvoda:

1. Ambalaža ili kutija koja je označena simbolom belih strelica u crnom ili zelenom krugu, sadrži proizvod koji je bar jednim delom napravljen od recikliranih materijala;

2. Proizvod koji je označen znakom za reciklažu na beloj pozadini je moguće i poželjno reciklirati.

Planeta Zemlja se sastoji od biljnog i životinjskog sveta, a na njoj žive LJUDI. Svi zajedno smo deo planetarnog ekosistema, a pod pojmom “zajedno” podrazumeva se da zato imamo moć da uništimo planetu.

Ovaj projekat je sufinanciran od strane Opštine Kovačica.