Mladi svedoče: Hoće svoju privatnost, ali i podršku van virtuelnog sveta

Generacije koje danas odrastaju, odrastaju uz uređaje koje naše bake i deke nisu mogle da zamisle da će postojati. Iste te generacije danas nisu prve koje koriste društvene mreže, ali su prve koje odrastaju sa telefonom u ruci.
Generaciji Z nije potrebno da ih vi naučite da koriste telefon, tablet, računar, iako im je pre samo nekoliko godina bilo potrebno da budete tu za njih da ih naučite da hodaju, govore, kako da se hrane ili nauče da korsite nošu.
Velika je verovatnoća da će oni učiti vas kako da koristite nove tehnologije, a isto tako je velika verovatnoća da će vas učiti i kako da se ponašate na društvenim mrežama – odnosno, reći će vam šta je kul, a šta nije.

Ili je možda i reč kul sada već demode.
Možda je čak i reč demode, demode.

No, zabrinuto smo se zapitali, koliko izloženost društvenim mrežama može da utiče na ponašanje i formiranje stavova kod mladih, koje su i kakve njihove navike pri korišćenju društvenih mreža i da li uopšte mi to možemo da ispravimo, ukoliko za tim postoji potreba. Zabrinutost je potekla od toga što ni sami nismo svesni šta se krije iza nekog posta, profila, stranice ili nove društvene mreže za koju roditelji shvataju da nisu ni čuli i panično već razmišljaju o tome treba li i tamo otvoriti nalog.

Spoveli smo anketu među mladima starosti od 15 do 19 godina, učenicima srednjih škola sa teritorije južnog Banata. Od naših ispitanika,  preko 90% mladih korsti društvene mreže. Kako je i očekivano, mladi ljudi su emigrirali sa Fejbuka, glavne mreže bumera i milenijalaca, prvo na Instagram, a potom i na TikTok. Bumeri su većinom ostali na Fejbuku, neki ’’tehnološki napredniji’’ imaju i svoje Instagram naloge, a milenijalnci su se okrenuli Instagramu i delom TikToku.

Postavlja se pitanje:  zašto postoji potreba da se jedna mreža zameni nekom drugom? Odnosno, zašto mladi odlaze na društvene mreže koje su nepoznate starijima? Odgovor se krije možda u pitanju zašto svaki tinejdžer želi da drži vrata svoje sobe zatvorenim – jer mu je potrebna privatnost.

U prilog tome govori i činjenica da roditelji sa kojima smo razgovarali imaju potrebu da prate profile svoje dece na mrežama. Mnogi koriste Snapchat, jer pokazuje lokaciju na kojoj se dete nalazi, dakle, razlozi su sigurnosne prirode. Takođe, kroz razgovore sa roditeljima tinejdžera, saznali smo da su oni itekako svesni opasnosti koje vrebaju na internetu i da se iza lažnih profila mogu kriti lica koja mlade žele da zloupotrebe.

U prilog tome govori i majka tinejdžerke, učenice srednje medicinske škole, sa kojom smo razgovarali, i kaže:

Sve više psovki, nasilja, razgolićenih, silikonskih mladih devojaka. Sve to svakako dođe i do mog deteta.  Nažalost i pornografski sadržaj neretko kruži na mrežama. Mnogo je lažnih profila na kojima se kriju manijaci, pedofili. Ona ne prihvata za prijatelja nikakav sumnjiv zahtev, isključivo prave prijatelje ima na društvenim mrežama. O mogućim opasnostima razgovaramo često ali i srednja medicinska  škola  uči  decu da pametno koriste internet. Takođe i učenički dom, gde najviše vremena provodi.

Mladi svedoče: Društvene mreže – alat za komunikaciju, zabavu i učenje

Dve trećine naših ispitanika smatra da društvene mreže mogu pozitivno da utiču na ponašanje mladih. Evo i zbog čega:

Daju priliku za socijalizaciju mladih i daju priliku da lakse razumemo svet oko naš i desavanja koja se dešavaju svuda. Dobijamo I priliku da naučimo jezike sa edukativnim sadržajem koji postoji na mrežama, kaže šestnaestogodišnja učenica gimnazije.

Ubija dosadu, mozemo steći nova prijateljstva na njima, mozemo da saznamo sta se i gde događa, smatra petnaestogodišnja učenica gimnazije.

Mladić, star 15 godina, svedoči i o praktičnoj upotrebi društvenih mreža: Na društvenim mrezama provodim vreme samo sa prijateljima i osobama koje znam i u svakom trenutku mogu da ih zamolim da mi pomognu nesto ili posalju ili mogu da provodim vreme sa njima putem poruka ili poziva.

Neki od njih imaju podeljeno mišljenje, pa na pitanje da li imaju pozitivno ili negativno mišljenje o korišćenju društvenih mreža, kažu:

Iskreno, i jedno i drugo. Društvene mreže imaju istovremeno i pozitivne ali i negativne strane. U pozitivne spadaju informisanje o svetu, sadrži razne interesantne činjenice i puno toga može da se nauči. Takođe, korisne su za održavanje kontakta sa ljudima sa kojima nismo u sposobnosti da razgovaramo u pravom životu. Negativne strane su te da prekomerno koristenje društvenih mreža u najvećim slučajevima izaziva zavisnost, uglavnom zato što poseduju neogranični sadržaj i uvek ima nekih dešavanja, pa ljudi često se prezaokupiraju time i izgube pojam sa stvarnošću. Takođe, specifične mreže, kao što je na primer Instagram, mogu da izazovu nesigurnost i pad samopouzdanja uglavnom kod adolescenata, svedoči naša osamnaestogodišnja sagovornica.

Treća grupa, njih 40%, uglavnom muškog pola, je sasvim sigurna u negativan uticaj društvenih mreža na ponašanje kod mladih. Sa nama su podelili svoje razloge:

Mladić, 16 godina:

Distrakcija od normalnog sveta i najveći uzrok loših ocena u školi. Svet bi bio bolji bez Marka Zuckerberga i svih ostalih koji su izmislili društvene mreže.

Učenik gimnazije, star 15 godina smatra: Drustvene mreze nas čine zavisnim od telefona ali ima i pozitivne stvari kao sto su nalaženje dobrih saveta za svakakve stvari u životu.

Mladić, 17 godina na pitanje zašto ima negativno mišljenje o društvenim mrežama kaže:

Jer je sve oko društvenih mreža otišlo predaleko i jer se upotrebljavaju u više loše svrhe nego u dobre.

Pored navedenog, neki od ispitanika bili su zabrinuti da je vreme koje provedemo na društvenim mrežama bilo uzalud potrošeno, pa i štetno.

Jedan od naših ispitanika, učenik srednje škole star 16 godina, smatra da mladi provode previše vremena na društvenim mrežama:

Zauzima previše vremena kod mladih ljudi. Optimalno vreme za učenje je dok smo mladi ali pomisao na to da smo “out of date” zabrinjava neke ljude i onda se vraćaju na društvene mreže.

Da svest o društvenoj odgovornosti i uticaju koji ‘’screen time’’ može imati na mlade osobe čije se kognitivne sposobnosti tek razvijaju, ipak imaju i oni koji vode jednu od najaktulenijih društvenih mreža danas – TikTok, govori odluka čelnika ove mreže da se vreme provedeno na njoj za korisnike ispod 18 godina ograniči na 60 minuta dnevno, prenosi BBC.  

Možemo da zaključimo, na osnovu sprovedene ankete među mladima uzrasta od 15 do 19 godina, mladi koriste društvene mreže za zabavu, informisanje i da budu u korak sa društvom i aktulenim događanjima. Za njih su društvene mreže zapravo mediji, odnosno, ono što su mediji u tradicionalnm obliku bili pre nastanka društvenih mreža – izvor informacija, razbribrige, zabave, ali i način za edukaciju i informisanje na teme koje ih interesuju.
Razlika je u tome što su sada mediji dvosmerni i svako može da postane medij za sebe, o čemu svedoči pojava influensera, slavnih ličnosti koje svoju popularnost koriste da bi uticali na javno mnjenje ili za sticanje lične dobiti. Problem nastaje u odustvu uredničke politike i odgovornosti.

Da li je roditelj posredni urednik?

Treba li da imam nalog na svakoj društvenoj mreži na kojoj je moje dete?
Podrška u realnosti – ključ je za zatvorena vrata virtuelnog sveta vašeg deteta.

Razgovarali smo sa roditeljima i dobili uvid u to da se trude da svoju decu upoznaju sa svime sa čim mogu da se susretnu na mrežama, o kojoj god da se radi, i da je važno da pravilno reaguju. Jedna od majki tinejdžerke sa kojom smo razgovarali, posvedočila nam je sledeće:

Pratim svoje dete na društvenim mrežama, pratim aktivnosti, ako nešto čudno primetim, pažljivo popričam sa njom o tome.  Smatram da treba da postoje granice koje ne bi trebalo da pređem, kao što je naprimer čitanje poruka itd. Na dnevnom nivou imamo komunikaciju na društvenim mrežama,  kao što je viber, messenger, ili Whatsapp.  Kada nismo u mogućnosti da se čujemo imam bar par sekundi da joj pošaljem zagrljaj, poljubac da oseti da sam uvek tu za nju.

Nije bilo iznenađenje što smo u istraživanju koje smo sproveli naišli na odgovore da mladi koriste mreže za koje ne znamo, kako bi komunicirali međusobno, a jedna od njih je Diskord.
Potreba da mladi emigriraju sa mreže na mrežu proističe iz gorepomenute potrebe za privatnošću. Sasvim je sigurno da nema potrebe da roditelj otvara nalog za nalogom kako bi ispratio sve aktivnosti svog deteta i na taj način uticao na sadržaje sa kojima ima dodir.

Prema rečima psihologa, Tijane Ban, potrebna je zdrava i svakodnevna komunikacija mladih i roditelja kako bi se stvorilo poverenje i spremnost da čak i, ukoliko dođe do neprijatnosti na društveni mrežama, oseti sloboda i spremnost da se sa roditeljima podeli.
Tijana Ban takođe svedoči da se često sreće sa roditeljima koji nemaju vremena za svoje adolescente, i da tu dolazi do raskoraka u komunikaciji i izgradnji poverenja, te adolescenti često traže odgovore na intimna pitanja i probleme među svojim vršnjacima na internetu, pa i na društvenim mrežama gde postoji more neproverenih ili netačnih informacija.
Takođe, roditeljsko praćenje naloga može izazvati da mladi imaju paralelne naloge na društvenim mrežama ali i osećaj nepoverenja u njih.

Potrebna je dvosmerna komunikacija roditelja i dece. Potrebno je da roditelji svoje dete slušaju, a ne samo da ga čuju, kaže Ban.

Prema tome, podrška u realnosti – ključ je za zatvorena vrata virtuelnog sveta vašeg deteta.