{"id":254,"date":"2023-07-05T18:05:49","date_gmt":"2023-07-05T18:05:49","guid":{"rendered":"https:\/\/okoinfo.rs\/?p=254"},"modified":"2023-10-20T07:26:26","modified_gmt":"2023-10-20T07:26:26","slug":"pandemija-besa-u-mladima-medu-nasilnicima-decaci-devojcice-adolescenti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/okoinfo.rs\/?p=254","title":{"rendered":"Pandemija besa u mladima: Me\u0111u nasilnicima de\u010daci, devoj\u010dice, adolescenti"},"content":{"rendered":"\n

Mra\u010dni uzori mladih tokom devedesetih godina na Balkanu, najvi\u0161e \u010dini se u Srbiji, do danas su nastavili da u odre\u0111enoj meri budu prisutni kao idoli u dru\u0161tvu. \u0160ablon uptinih idola je preba\u010den sa ulice na dru\u0161tvene mre\u017ee, a nasilnik vi\u0161e nije nu\u017eno makar blizu punoletstvu, a ni mu\u0161kog pola. U dru\u0161tvu, \u010dini se, da se desila pandemija nasilja, pa sada nasilnik jeste \u010dak i devoj\u010dica u\u010denica osnovne \u0161kole.<\/p>\n\n\n\n

Nasilje nad slabijima u atmosferi u kojoj se moral relativizuje, a te\u017eak i po\u0161ten rad ne ceni i \u2019\u2019ne isplati\u2019\u2019, na\u010din je da se do\u0111e do strahopo\u0161tovanja sredine u kojoj se nasilnik, ili ako \u0107emo upotrebiti rodno osetljiv jezik \u2013 nasilica, nalazi.<\/p>\n\n\n\n

Nasilje postaje vidljivo sve vi\u0161e, na\u017ealost, zahvaljuju\u0107i dru\u0161tvenim mre\u017eama. Adolescenti, ali i mla\u0111a deca, tragaju za razli\u010ditim na\u010dinima da budu prihva\u0107eni u dru\u0161tvu, a  jedan od na\u010dina je nasilni\u010dko pona\u0161anje na mre\u017eama prema vr\u0161njacima \u010dime se izazivaju reakcije \u2013 lajk, deljenje i podr\u0161ka.<\/p>\n\n\n\n

Pora\u017eavaju\u0107a je \u010dinjenica da je \u010dak i Kosta Kecmanovi\u0107, vinovnik masovnog ubistva u beogradskoj \u0161koli, imao 21.400 pratilaca na profilu podr\u0161ke njemu i njegovom \u010dinu, a deset objava koliko je stajalo na pomenutom profilu ukupno 35.000 lajkova.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

Deca su nas demantovala \u2013 ne, ne radimo dobro i ni\u0161ta nije u redu<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Crvena lampica nam se upalila, ali da li je ve\u0107 kasno? Kao dru\u0161tvo razumeli smo da je od krucijane va\u017eosti da se brinemo, ne samo o fizi\u010dkom, ve\u0107 i o mentalnom zdravlju na\u0161e dece, jer slu\u010dajevi nasilja vi\u0161e nisu isklju\u010divo fizi\u010dke prirode, naime sve \u010de\u0161\u0107e re\u010d o psihi\u010dkom maltretiranju na razli\u010dite na\u010dine.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Prema re\u010dima na\u0161ih ispitanika koji su nam odgovarali u okviru ankete za potrebe ovog \u010dlanka, naj\u010de\u0161\u0107i oblik nasilja jesu komentari, potom objavljivanje neprikladnog sadr\u017eaja vezanog za odre\u0111enu osobu, pretnje i napadi direktnim porukama, a najte\u017ei oblik povrede \u2013 maloletni\u010dka pornografija, tako\u0111e se nalazi na listi naj\u010de\u0161\u0107ih oblika nasilja kada su adolescenti u pitanju.<\/p>\n\n\n\n

Nasilje se pojavljuje u svim dobima. U prilog tome govori i majka devoj\u010dice koja poha\u0111a osnovnu \u0161kolu u jednom od mesta u op\u0161tini Kova\u010dica, sa nama je podelila slu\u010daj nasilja koji se desio njenoj \u0107erki:<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

(Devoj\u010dica je do\u017eivela) Pretnje, omaliva\u017eavanje, zbog prijave nasilja. Igraju\u0107i igricu Robloks sa drugarima iz razreda, jedan de\u010dak joj je uputio jako ru\u017ene i vulgarne re\u010di. Upozorila ga je, a po\u0161to nije prestao, prijavila ga je i on je dobio zabranu pristupa igrici. Nije mogao 48 sati da je igra i onda su usledile pretnje. Poruke pretnje u grupi na Snep\u010detu. Prvo sam umirila svoje dete i objasnila da ona nije kriva, a gotovo istog momenta obavestila i razgovarala sa roditeljem deteta koje je pretilo.<\/em><\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Najve\u0107i broj roditelja u slu\u010daju da se desi bilo koji vid cyber nasilja obrati\u0107e se \u0161kolskom psihologu ili pedagogu, u drugom slu\u010daju razgovara\u0107e sa roditeljima deteta, pri\u010dati sa direktorom a samo mali broj njih vidi re\u0161enje u Timu za prevenciju nasilja.  <\/p>\n\n\n\n

Iako naizgled postoji vi\u0161e na\u010dina da se prijavi nasilje, Verica Ranimirov, u\u010diteljica u Osnovnoj \u0161koli Sava \u017debeljan iz Crepaje uverena je da najpravilniji tretman svakog neprihvatljivog pona\u0161anja mora da do\u0111e od psihologa, a ne pedagoga ili lica koja nisu stru\u010dna da odrede uzroke nasilni\u010dkog pona\u0161anja.<\/p>\n\n\n\n

Pedagog nije tu da re\u0161ava poreme\u0107aje u pona\u0161anju, jer ne mo\u017ee da do\u0111e do korena problemati\u010dnog pona\u0161anja<\/em>, isti\u010de Ranimirov.<\/p>\n\n\n\n

Sa nama je u\u010diteljica Verica Ranimirov podelila samo jedan od slu\u010dajeva sa kojim se susrela. Naime, izvesna u\u010denica njenog razreda verbalno je na izrazito vulgaran na\u010din napala svoju drugaricu iz razreda u okviru grupe na jednoj dru\u0161tvenoj mre\u017ei, reagovala je majka \u017ertve, nakon \u010dega je grupa uga\u0161ena, a u\u010diteljica naknadno o tome obave\u0161tena.<\/p>\n\n\n\n

Postavlja se pitanje \u2013 da li je ga\u0161enjem grupe nestao i problem? Svakako da nije.<\/p>\n\n\n\n

Kako navodi u\u010diteljica Ranimirov, nakon \u010ditavog incidenta koji je ostavio traga na \u017ertvu koja kasnije nije \u017eelela da blisko sara\u0111uje u nastavi sa devoj\u010dicom koja je izvr\u0161ila verbalno nasilje, bilo je neophodno pratiti pona\u0161anje obe devoj\u010dice. U toj misiji, smatra Verica Ranimirov, neophodan je psiholog, kog osnovna \u0161kola u kom ona radi nema.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>
\n

Rizik da se dete etiketira<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, kako svedo\u010di sedamnaestogodi\u0161nja u\u010denica Gimnazije Mihajlo Pupin u Kova\u010dici, njena drugarica se susrela sa psihi\u010dkim uznemiravanjem putem dru\u0161tvenih mre\u017ea. Iako se \u017ertva ose\u0107ala tu\u017eno, besno i povre\u0111eno, ona nije izabrala da se obrati psihologu, koji prema njenim re\u010dima u \u0161koli postoji, ve\u0107 je re\u0161ila da problem ignori\u0161e. Ako neko ide kod psihologa sa njim ne\u0161to nije u redu<\/em>, je etiketa koju rizikujete da vam bude prika\u010dena u dru\u0161tvu, mada li\u010dno u\u010denica sa kojom smo razgovarali ne smatra tako.<\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Male \u0161kole osu\u0111ene na nezahvalan izbor, u\u010denici uskra\u0107eni<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Samo \u0161kole koje imaju vi\u0161e od 32 odeljenja mogu imati i psihologa i pedagoga, na osnovu Pravilnika o finansiranju cena usluga u osnovnim i srednjim \u0161kolama iz 2015. godine. Na\u017ealost, to zna\u010di da manje \u0161kole, kakvih je u Srbiji mnogo, moraju da biraju da li \u0107e imati jedog ili drugog, odnosno, da li \u0107e u\u010denicima mo\u0107i da pru\u017ei psiholo\u0161ko ili pedago\u0161ko savetovanje.<\/p>\n\n\n\n

U praksi, u 1.766 \u0161kola u Srbiji radi 2.506 psihologa i pedagoga odnosno jedan i po stru\u010dni saradnik po \u0161koli, podaci su Ministarstva prosvete, navodi BBC na srpskom.<\/p>\n\n\n\n

Prema re\u010dima psihologa \u0160kole za osnovno i srednje obrazovanje Mara Mandi\u0107 iz Pan\u010deva, Nata\u0161e Damjanov Milosavljevi\u0107, usled malog broja psihologa u \u0161kolama, najmanje se radi na preventivi. Kada govorimo o preventivi u ovom svetlu, to zna\u010di kontirano pra\u0107enje pona\u0161anja u\u010denika kroz odrastanje I rano detektovaje poreme\u0107aja u momentima njihovog nastajanja i ka\u017ee: Kao kod svake bolesti, prevencija I u ovome igra veliku, ako ne I presudnu ulogu. Da se problem u korenu sase\u010de, sve bi bilo mnogo lak\u0161e kasnije.<\/em><\/p>\n\n\n\n

Damjanov Milosavljevi\u0107 smatra da svaka \u0161kola mora da ima pedago\u0161ko- psiholo\u0161ku (PP slu\u017ebu) koja \u0107e zaposliti kako pedagoga, tako I psihologa Ili defektologa koji se svoja znanja bazirao u oblasti prevencije.<\/p>\n\n\n\n

Smatram da se sa psiholozima nedovoljno razgovara<\/em>, ka\u017ee Nata\u0161a I dodaje da je neophodno da roditelji prvi uvide probleme kod deteta kako bi se blagovremeno obratili stru\u010dnim licima. Pored straha od osude sredine, na\u017ealost, postoji, \u010dini se kao neodvojivi element, i nespremnost roditelja da prihvate da njihovo dete ima problem.<\/p>\n\n\n\n

Javlja se potreba, saglasne su Ranimirov i Damjanov Milosavljevi\u0107, i da se sa roditeljima radi, jer je koren problema u velikoj meri nastao u domu nasilnika, ili se makar tu mo\u017ee najbolje uo\u010diti.<\/p>\n\n\n\n

Zaklju\u010dak je da \u0161kolama nedostaje deo stru\u010dne slu\u017ebe koja \u0107e se baviti mentalnom higijenom dece. Ona bi pored pedagoga, koje ve\u0107ina \u0161kola ima, imala psihloga, defektologa i\/ili logopoeda.<\/p>\n\n\n\n

Iako postoje predmeti poput Digitalni svet, kako navodi Verica Ranimirov, koji u\u010denike upozoravaju na sve ono na \u0161ta mogu da nai\u0111u na internetu i u\u010de ih kako da ne podlegnu negativnim uticajima, koje pona\u0161anje nije prihvatljivo i \u0161ta je to digitalni ugled osobe na mre\u017eama, ipak je to nedovoljno u nameri da se zaustavi pandemija nasilja i (ne)opravdanog besa koji se javlja kod dece, koji se, opet, naj\u010de\u0161\u0107e ispoljava upravo na internetu i u zatvorenim grupama koje okupljaju decu.<\/p>\n\n\n\n

Umesto psiholo\u0161ke za\u0161tite, fizi\u010dka<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nakon majskih doga\u0111aja, dr\u017eava je reagovala promptno \u2013 po jedan policajac \u0107e \u010duvati svaku \u0161kolu. I, sla\u017eu se prosvetari, \u0161kolska godina je pod pritiskom dela javnosti zavr\u0161ena prerano, a time se izgubila mogu\u0107nost da \u0161kola postane ponovo mesto, kako za obrazovanje, tako i za vaspitanje, pogotvu u osetljvim momentima za mentalno zdravlje dece.<\/p>\n\n\n\n

U ovom pogledu neizvestan je na\u010din na koji \u0107e po\u010deti \u0161kolska godina za nepunih dva meseca. Stru\u010dna javnost nedvosmisleno ukazuje na va\u017enost prisustva pedagoga, psihologa i defektologa u \u0161koli, a da li \u0107e za njih biti novca, zavisi od Ministarstva finansija i Pravilnika koji za \u0161kole sa manjim brojem u\u010denika predvi\u0111a manja sredstva za stru\u010dne saradnike. Za sada nije u najavi da \u0107e se bud\u017eet pove\u0107ati, ali je ohrabruju\u0107a \u010dinjenica da su u\u010ditelji i profesori osetili potrebu da sami rade sa decom i roditeljima putem radionica koje bi za zadatak imale da se lak\u0161e uo\u010de promene u pona\u0161anju u\u010denika, o \u010demu nam je svedo\u010dila i u\u010diteljica Verica Ranimirov koja i sama planira da realizuje pomenute aktivnosti ve\u0107 o septembra.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mra\u010dni uzori mladih tokom devedesetih godina na Balkanu, najvi\u0161e \u010dini se u Srbiji, do danas su nastavili da<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":256,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8,7],"tags":[12,14,15,13,19,17,20,18,16,21],"class_list":["post-254","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvena-pitanja","category-drustvo","tag-adolescenti","tag-drustvene-mreze","tag-istrazivanje","tag-nasilje","tag-pedagog","tag-psiholog","tag-skola","tag-skolski-psiholog","tag-srbija","tag-vrsnjacko-nasilje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/254","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=254"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/254\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":264,"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/254\/revisions\/264"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/256"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=254"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=254"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/okoinfo.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=254"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}