Mračni uzori mladih tokom devedesetih godina na Balkanu, najviše čini se u Srbiji, do danas su nastavili da u određenoj meri budu prisutni kao idoli u društvu. Šablon uptinih idola je prebačen sa ulice na društvene mreže, a nasilnik više nije nužno makar blizu punoletstvu, a ni muškog pola. U društvu, čini se, da se desila pandemija nasilja, pa sada nasilnik jeste čak i devojčica učenica osnovne škole.
Nasilje nad slabijima u atmosferi u kojoj se moral relativizuje, a težak i pošten rad ne ceni i ’’ne isplati’’, način je da se dođe do strahopoštovanja sredine u kojoj se nasilnik, ili ako ćemo upotrebiti rodno osetljiv jezik – nasilica, nalazi.
Nasilje postaje vidljivo sve više, nažalost, zahvaljujući društvenim mrežama. Adolescenti, ali i mlađa deca, tragaju za različitim načinima da budu prihvaćeni u društvu, a jedan od načina je nasilničko ponašanje na mrežama prema vršnjacima čime se izazivaju reakcije – lajk, deljenje i podrška.
Poražavajuća je činjenica da je čak i Kosta Kecmanović, vinovnik masovnog ubistva u beogradskoj školi, imao 21.400 pratilaca na profilu podrške njemu i njegovom činu, a deset objava koliko je stajalo na pomenutom profilu ukupno 35.000 lajkova.
Deca su nas demantovala – ne, ne radimo dobro i ništa nije u redu
Crvena lampica nam se upalila, ali da li je već kasno? Kao društvo razumeli smo da je od krucijane važosti da se brinemo, ne samo o fizičkom, već i o mentalnom zdravlju naše dece, jer slučajevi nasilja više nisu isključivo fizičke prirode, naime sve češće reč o psihičkom maltretiranju na različite načine.
Prema rečima naših ispitanika koji su nam odgovarali u okviru ankete za potrebe ovog članka, najčešći oblik nasilja jesu komentari, potom objavljivanje neprikladnog sadržaja vezanog za određenu osobu, pretnje i napadi direktnim porukama, a najteži oblik povrede – maloletnička pornografija, takođe se nalazi na listi najčešćih oblika nasilja kada su adolescenti u pitanju.
Nasilje se pojavljuje u svim dobima. U prilog tome govori i majka devojčice koja pohađa osnovnu školu u jednom od mesta u opštini Kovačica, sa nama je podelila slučaj nasilja koji se desio njenoj ćerki:
(Devojčica je doživela) Pretnje, omalivažavanje, zbog prijave nasilja. Igrajući igricu Robloks sa drugarima iz razreda, jedan dečak joj je uputio jako ružne i vulgarne reči. Upozorila ga je, a pošto nije prestao, prijavila ga je i on je dobio zabranu pristupa igrici. Nije mogao 48 sati da je igra i onda su usledile pretnje. Poruke pretnje u grupi na Snepčetu. Prvo sam umirila svoje dete i objasnila da ona nije kriva, a gotovo istog momenta obavestila i razgovarala sa roditeljem deteta koje je pretilo.
Najveći broj roditelja u slučaju da se desi bilo koji vid cyber nasilja obratiće se školskom psihologu ili pedagogu, u drugom slučaju razgovaraće sa roditeljima deteta, pričati sa direktorom a samo mali broj njih vidi rešenje u Timu za prevenciju nasilja.
Iako naizgled postoji više načina da se prijavi nasilje, Verica Ranimirov, učiteljica u Osnovnoj školi Sava Žebeljan iz Crepaje uverena je da najpravilniji tretman svakog neprihvatljivog ponašanja mora da dođe od psihologa, a ne pedagoga ili lica koja nisu stručna da odrede uzroke nasilničkog ponašanja.
Pedagog nije tu da rešava poremećaje u ponašanju, jer ne može da dođe do korena problematičnog ponašanja, ističe Ranimirov.
Sa nama je učiteljica Verica Ranimirov podelila samo jedan od slučajeva sa kojim se susrela. Naime, izvesna učenica njenog razreda verbalno je na izrazito vulgaran način napala svoju drugaricu iz razreda u okviru grupe na jednoj društvenoj mreži, reagovala je majka žrtve, nakon čega je grupa ugašena, a učiteljica naknadno o tome obaveštena.
Postavlja se pitanje – da li je gašenjem grupe nestao i problem? Svakako da nije.
Kako navodi učiteljica Ranimirov, nakon čitavog incidenta koji je ostavio traga na žrtvu koja kasnije nije želela da blisko sarađuje u nastavi sa devojčicom koja je izvršila verbalno nasilje, bilo je neophodno pratiti ponašanje obe devojčice. U toj misiji, smatra Verica Ranimirov, neophodan je psiholog, kog osnovna škola u kom ona radi nema.
Rizik da se dete etiketira
Sa druge strane, kako svedoči sedamnaestogodišnja učenica Gimnazije Mihajlo Pupin u Kovačici, njena drugarica se susrela sa psihičkim uznemiravanjem putem društvenih mreža. Iako se žrtva osećala tužno, besno i povređeno, ona nije izabrala da se obrati psihologu, koji prema njenim rečima u školi postoji, već je rešila da problem ignoriše. Ako neko ide kod psihologa sa njim nešto nije u redu, je etiketa koju rizikujete da vam bude prikačena u društvu, mada lično učenica sa kojom smo razgovarali ne smatra tako.
Male škole osuđene na nezahvalan izbor, učenici uskraćeni
Samo škole koje imaju više od 32 odeljenja mogu imati i psihologa i pedagoga, na osnovu Pravilnika o finansiranju cena usluga u osnovnim i srednjim školama iz 2015. godine. Nažalost, to znači da manje škole, kakvih je u Srbiji mnogo, moraju da biraju da li će imati jedog ili drugog, odnosno, da li će učenicima moći da pruži psihološko ili pedagoško savetovanje.
U praksi, u 1.766 škola u Srbiji radi 2.506 psihologa i pedagoga odnosno jedan i po stručni saradnik po školi, podaci su Ministarstva prosvete, navodi BBC na srpskom.
Prema rečima psihologa Škole za osnovno i srednje obrazovanje Mara Mandić iz Pančeva, Nataše Damjanov Milosavljević, usled malog broja psihologa u školama, najmanje se radi na preventivi. Kada govorimo o preventivi u ovom svetlu, to znači kontirano praćenje ponašanja učenika kroz odrastanje I rano detektovaje poremećaja u momentima njihovog nastajanja i kaže: Kao kod svake bolesti, prevencija I u ovome igra veliku, ako ne I presudnu ulogu. Da se problem u korenu saseče, sve bi bilo mnogo lakše kasnije.
Damjanov Milosavljević smatra da svaka škola mora da ima pedagoško- psihološku (PP službu) koja će zaposliti kako pedagoga, tako I psihologa Ili defektologa koji se svoja znanja bazirao u oblasti prevencije.
Smatram da se sa psiholozima nedovoljno razgovara, kaže Nataša I dodaje da je neophodno da roditelji prvi uvide probleme kod deteta kako bi se blagovremeno obratili stručnim licima. Pored straha od osude sredine, nažalost, postoji, čini se kao neodvojivi element, i nespremnost roditelja da prihvate da njihovo dete ima problem.
Javlja se potreba, saglasne su Ranimirov i Damjanov Milosavljević, i da se sa roditeljima radi, jer je koren problema u velikoj meri nastao u domu nasilnika, ili se makar tu može najbolje uočiti.
Zaključak je da školama nedostaje deo stručne službe koja će se baviti mentalnom higijenom dece. Ona bi pored pedagoga, koje većina škola ima, imala psihloga, defektologa i/ili logopoeda.
Iako postoje predmeti poput Digitalni svet, kako navodi Verica Ranimirov, koji učenike upozoravaju na sve ono na šta mogu da naiđu na internetu i uče ih kako da ne podlegnu negativnim uticajima, koje ponašanje nije prihvatljivo i šta je to digitalni ugled osobe na mrežama, ipak je to nedovoljno u nameri da se zaustavi pandemija nasilja i (ne)opravdanog besa koji se javlja kod dece, koji se, opet, najčešće ispoljava upravo na internetu i u zatvorenim grupama koje okupljaju decu.
Umesto psihološke zaštite, fizička
Nakon majskih događaja, država je reagovala promptno – po jedan policajac će čuvati svaku školu. I, slažu se prosvetari, školska godina je pod pritiskom dela javnosti završena prerano, a time se izgubila mogućnost da škola postane ponovo mesto, kako za obrazovanje, tako i za vaspitanje, pogotvu u osetljvim momentima za mentalno zdravlje dece.
U ovom pogledu neizvestan je način na koji će početi školska godina za nepunih dva meseca. Stručna javnost nedvosmisleno ukazuje na važnost prisustva pedagoga, psihologa i defektologa u školi, a da li će za njih biti novca, zavisi od Ministarstva finansija i Pravilnika koji za škole sa manjim brojem učenika predviđa manja sredstva za stručne saradnike. Za sada nije u najavi da će se budžet povećati, ali je ohrabrujuća činjenica da su učitelji i profesori osetili potrebu da sami rade sa decom i roditeljima putem radionica koje bi za zadatak imale da se lakše uoče promene u ponašanju učenika, o čemu nam je svedočila i učiteljica Verica Ranimirov koja i sama planira da realizuje pomenute aktivnosti već o septembra.