Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, da povećanjem broja stanovnika, povećava se i prihodi vode, a time dovodi i do ogromne količine plastike, koja se kasnije i baca.

Gotovo polovina ukupnog plastičnog otpada nastaje u zemljama OECD, što su skoro sve zapadnoevropske zemlje, SAD, Kanada, Australija, Japan, Južna Koreja i Čile. Prema izveštaju, u SAD godišnje nastane 221 kilogram plastičnog otpada po osobi, u evropskim članicama OECD 114 kilograma a u Japanu i Južnoj Koreji u proseku 69 kilograma. 

U današnje vreme je u kući teško naći proizvod koji u sebi nema delove od plastike. Čak desetina predmeta koji čovek koristi, delimično ili u celini napravljeno od plastike. Ipak, najviše se upotrebljava u industriji pakovanja, građevinarstvu, industriji vozila, nameštaja.

Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji se godišnje generiše oko 2,2 miliona tona komunalnog otpada, od čega je 185 000 tona ambalažni otpad. Zvanični podaci pokažu da se reciklira tek 9 posto, a ostatak završi na deponijama ili – u prirodi. Kao jedan od koraka u usklađivanju sa regulativama Evropske unije od 1. januara 2020. godine kod nas je na snazi Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za plastične kese.

U 94 zemalja sveta, uključujući i Evropsku uniju, od ove godine je uvedena potpuna zabrana proizvodnje i korišćenja plastičnih kesa, čak i onih sa oksoaditivima u sebi. Susedne zemlje, poput Albanija, Hrvatska i Rumunija, su to učinili. Svako od nas može, ako žele, mogu doprineti smanjenju upotrebi plastike u svakodnevnom životu. Za početak je dovoljno da ne uzmemo plastičnih kesa u kupovini, već da ponesemo ceger. Možemo da odbijemo plastičnu slamku dok ispijamo koktel, da kafu skuvamo kod kuće i ponesemo sopstvene šolje, da salatu spakujemo u staklenu posudu… sve možemo samo ako hoćemo.

Ovaj projekat je sufinansirala Opština Kovačica.